|
|
|
|
|||||||||||||||||||||
program : 06. mart Otvaranje izlozbe dez org-a Grupa umetnika: Gordana Beliđ, Dragan Đorđević, Tijana Knežević, Maja Radanović, Jelena Radić, Dragan Rajsić, Maja Rakočević, Milica Ružičić, Ivana Smiljanić, Mirjana Boba Stojadinović, Boris Šribar. Projekat dez org (dezorganizacija) okuplja jedanaest umetnika najmlađe generacije različitih interesovanja i usmerenja koji zajedno nastupaju radi promovisanja savremene umetničke prakse, kao i popularizacije i afirmacije savremene teorijske misli i tendencija u umetnosti. Dez org kao grupa zeli da inicira platformu za vrednovanje rada sopstvene generacije umetnika (umetnici posle devedesetih, sredina nultih) kroz izložbe, razgovore, prezentacije i radionice, a zasnovano na medijaciji između publike (koja može biti vrlo različitih profila) i umetnika. 07. mart 08. mart 09. mart 10. mart Radionice GNU/Linuxa. Radionicu vodili (FSN-- Mreža za slobodni softver: predavač: Ivan Jelić, asistent Marko Milenović). gosti : 10 mart - Wikipedia, tema: Razvoj Wikipedije, način korišćenja I uključivanje u rad Wikipedije Predavač: Milos Rančić osnivač Wikimedije u SCG. - Debata na temu: Neki pojmovi kulture: Materijalnost digitalnog Učesnici debate: Feliks Štalder, Beč/Cirih, Marcell Mars, Zagreb, Članovi Centra za nove medije_kuda.org, Novi Sad Debata je organizovana povodom objavljivanja knjige “Otvorena kultura i priroda mreža” Feliksa Štaldera. 11 mart Gost Richard.Stallman (press i interviju). |
Umetnička grupa dez.org zanimljiv je primer
udruživanja umetnika koji samostalno preuzimaju
inicijativu u kreiranju perspektive otvarajući sebi
novi prostor delovanja. I pored individualnih
razlika članova grupe dez.org ima jedinstvenu
strategiju o kojoj eksplicitno govori i prvi projekat
sa kojim dez.org nastupa u javnosti. Pored
predstavljanja radova članova grupe, nedelja
slobodnog softvera organizovana je kroz niz
manifestacija, radionica, predavanja otvorenog
tipa koji pružaju uvid u razvoj, mogućnosti i
karakter slobodnog softvera kao društvenog
fenomena. Udruživanje, edukacija, sloboda
delovanja i socijalni aktivizam samo su neki
aspekti o kojima će biti reči u okviru nedelje
slobodnog softvera a koji se mogu prepoznati I
kao uporišne tačke u funkcionisanju grupe
umetnika dez.org.
Pored tehničkih aspekata koji se pre svega tiču
otvorenosti izvornog koda programa, slobodan
softver ima i svoju društvenu konotaciju. Sama
sloboda korišćenja prestavlja veoma bitnan
faktor u izgradnji slobodnog društva. |
Društveni
uticaj slobodnog softvera se ogleda i u stvaranju
zajednice korisnika slobodnog softera koja
okupja veliki broj korisnika računara na planeti. Otvorenost ka korisnicima uslovljava spontanu
potrebu za udruživanjem u cilju što bolje saradnje
čiji glavni motiv nije novac, već podizanje
društvene svesti na viši nivo. Na kraju, slobodan
softver je prilika za sve ljude bez obzira na
imovinsko stanje, versku, rasnu ili bilo kakvu
drugu pripadnost da pokažu svoje kreativne
sposobnosti. Na kraju, slobodan softver mogu
koristiti svi ljudi na planeti
bez ograničenja.
Slobodu koja vlada u računarskom svetu sve više
primenjuju ljudi iz različitih sfera društvenog
života koje nemaju direktne veze sa IT svetom.
Sve više ljudi svoje umetničke radove objavljuje
pod slobodnim licencama i u slobodnim formatima,
pa se danas može pronaći veliki broj
slobodnih knjiga, muzike ili grafike. Oslobađanje
iz korporativno-represivne sredine je nemimovna
pojava koja je započeta u IT svetu i trebalo bi da
dovede do stvaranja slobodnog društva u kom će
pojedinac biti na prvom mestu. |